Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.
Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.
Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. Године.
Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“. Под победом коју је Свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама света Александра, жена која се традиционално поистовећује са Приском, супругом цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.
По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији (после Никољдана).
У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан.
Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак“.
У савременом времену све више млaдих домаћица неспретних у спремању колача или због мањка времена одлучује се да посластице за своје госте у некој од многобројних посластичарница. Оне искусније домачице за своје госте сладокусце већ двадесет година бирају управо Зебру и нјен богат избор посних торти и колача.
Зебра Сwеетс – тријумф маште над стварношћу!
Малопродаја:
– ЗЕБРА Рода, Саве Ковачевића 48а, 034/330-700, 065/8090-567,
(сваким даном 8:00-22:00)
– ТЦ Градски Дом, Др Зорана Ђинђића 10, 034/367-400
(понедељак – субота 08:00-20:30, недеља 10:00-15:00)
– Зебра Ердоглија, Даничићева 109 (преко пута „Y“ ипсилона), 034/356-500
(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 10:00-15:00)
– Зебра Kуба, Др. Илије Коловића 1 (код И гимназије), 034/361-665, 060/3062306
(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 08:00-14:00)
– Зебра Аеродром, Тржница на Аеродрому, 034/355-338
(понедељак – петак 08:00-19:00, субота – недеља 08:00-15:00)
– Зебра Бубањ, Милована Гушића 85, 034/368-050, 065/368-05-05
(понедељак – субота 08:00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)
– Зебра Пивара, Стојана Протића 73, 034/335-365, 065/335-3650
(понедељак – субота 08.00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)
– Зебрина база, Томе Вучића 31, Производња, 34000 Крагујевац, 034/323-671
Пратите нас и на Инстаграму: