Никољдан је празник посвећен Светом Николи и прославља се 19. децембра (6.децембра) као крсна слава и заштитник бројних храмова и највећег броја Срба.

Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на подручју Мале Азије, као јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Као јединца дарованог од Бога, они су га Богу и посветили. Умро 19. децембра 345. године (према старом Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и једна је од најчешћих српских слава. Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победитељ, јер грчка реч „ники“ значи победа, а „лаос“ значи народ, верници.

Свети Никола је помагао сиромашнима, тешио народ и спасавао га од глади, бранио градове од ратних опасности и несрећа. Према веровању био је заштитник путника и господар воде, а верује се и да он преводи упокојене душе у свет мртвих. И данас се верује да свети Никола помаже на мору и сви поморци хришћанске вере га славе као свог заштитника.

По градовима и варошима Србије раширено је веровање да Свети Никола ноћ уочи свог празника, огрнут крзненим капутом или опаклијом окренутим наопако, носи једно звоно окачено о врат, око струка висе прапорци или мања звона и клепетуше, испод опаклије је у чојаном оделу, има ткану торбу са слаткишима као даровима за децу и штап којим с времена на време замахује када уђе у кућу.

Глава му је прекривена шубаром, а лице нагарављено, неки пут и нарумењено, са брадом и брковима од кучине или вате. Из овог лика вероватно се касније развила представа о Божић Бати и Деда Мразу. Поклоне обично оставља у дечјим ципелама, а и данас многа деца чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, да би се ујутру, на Никољдан, силно обрадовала кад у ципелици пронађу поклон – дар Светог Николе.

Тако је овај обичај касније прешао у даривање на Божић, а Свети Никола је постао Деда Мраз или српски Божић Бата. У српском народу су сачуване бројне легенде о његовим племенитим делима. Посебно је чувено његово милосрђе према сиротињи.

Не каже се џабе да „Светог Николу пола Срби слави, док друга половина иде на славу“, јер је реч о највећој слави у Срба. Тада уједно почиње интензивно да се осећа и празнично расположење, а почиње и да се припрема и обавезан украс за божићној трпези: млада пшеница како би вам година била берићетна.Трпеза за Светог Николу је увек посна.

Припрема посних слава некада је представљала огроман проблем како младим домаћицама, тако и оним искуснијим јер није постојао толики избор намирница. Данас, када је све на дохват руке од декорације до разних врста рибе и колача, јавља се други проблем да домаћице немају времена да припреме све за славу. У ужурбаном начину живота домаћицама је остављено свега пар дана да све припреме за прославу славе, а некада то зна да буде превише кратак период за припрему свих потребних јела и колача нарочито посних, тако да се домаћице често одлучују да припрему неких делова слава препусте професионалцима и на тај начин уштеде на времену, али свакако не и на квалитету.

Kолачи су управо један такав сегмент припреме који одузимају много времена, а захтевају и много умешности, па се домаћице најрадије одлучују да купе разне торте и колаче. Kрагујевачке домаћице више од две деценије за припрему славских колача и торти бирају управо Зебру и њихов богати асортиман. У својој богатој понуди Зебра има и славско жито тако да домаћице имају још једну обавезу мање. Било да се одлучите за посну торту или посне колаче свакако ћете прави начин засладити и одушевити госте, па чак и оне највеће сладокусце.

Малопродаја:

– ТЦ Градски Дом, Др Зорана Ђинђића 10, 034/367-400

(понедељак – субота 08:00-20:30, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Ердоглија, Даничићева 109 (преко пута „Y“ ипсилона), 034/356-500

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Kуба, Др. Илије Kоловића 1 (код I гимназије), 034/361-665, 060/3062306

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 08:00-14:00)

– Зебра Аеродром, Тржница на Аеродрому, 034/355-338

(понедељак – петак 08:00-19:00, субота – недеља 08:00-15:00)

– Зебра Бубањ, Милована Гушића 85, 034/368-050, 065/368-05-05

(понедељак – субота 08:00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебра Пивара, Стојана Протића 73, 034/335-365, 065/335-3650

(понедељак – субота 08.00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебрина база, Томе Вучића 31, Производња, 34000 Kрагујевац, 034/323-671