Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.

Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. Године.

Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“. Под победом коју је Свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама света Александра, жена која се традиционално поистовећује са Приском, супругом цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.

По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији (после Никољдана).

У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан.

Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак“.

У савременом времену све више млaдих домаћица неспретних у спремању колача или због мањка времена одлучује се да посластице за своје госте у некој од многобројних посластичарница. Оне искусније домачице за своје госте сладокусце већ двадесет година бирају управо Зебру и нјен богат избор посних торти и колача.

Зебра Сwеетс – тријумф маште над стварношћу!

Малопродаја:

– ЗЕБРА Рода, Саве Ковачевића 48а, 034/330-700, 065/8090-567,

(сваким даном 8:00-22:00)

– ТЦ Градски Дом, Др Зорана Ђинђића 10, 034/367-400

(понедељак – субота 08:00-20:30, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Ердоглија, Даничићева 109 (преко пута „Y“ ипсилона), 034/356-500

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Kуба, Др. Илије Коловића 1 (код И гимназије), 034/361-665, 060/3062306

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 08:00-14:00)

– Зебра Аеродром, Тржница на Аеродрому, 034/355-338

(понедељак – петак 08:00-19:00, субота – недеља 08:00-15:00)

– Зебра Бубањ, Милована Гушића 85, 034/368-050, 065/368-05-05

(понедељак – субота 08:00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебра Пивара, Стојана Протића 73, 034/335-365, 065/335-3650

(понедељак – субота 08.00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебрина база, Томе Вучића 31, Производња, 34000 Крагујевац, 034/323-671

Пратите нас и на Инстаграму:

https://www.instagram.com/zebra_sweets