Свети Јован Крститељ
17/01/2018
Зашто се славе Свети Трифун и Дан љубави?
13/02/2018

Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.

Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори.

У Србији је убрзо дошло до рата за власт између Савине браће (1202 или 1203). После измирења (1204. или 1205) велики жупан Стефан и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.

Свети Сава проглашен је за школску славу и обележава се 27. јануара. Тог дана све школе имају радни, али ненаставни дан, а обичај је и да се слави, па се поводом Светог Саве у школама организују свечане приредбе и академије.

Од кад школе имају своју славу?

Свети Сава, као школска слава, слави се од 1840. године, када је то предложио Атанасије Николић, ректор Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.

Све до 1945. године слављен је Свети Сава, а тада је, одлуком власти укинут. Као школска слава поново је почео да се слави 1990. године.

Припрема слава некада је представљала огроман проблем како младим домаћицама, тако и оним искуснијим јер није постојао толики избор намирница. Данас, када је све на дохват руке од декорације до разних врста предјел и колача, јавља се други проблем да домаћице немају времена да припреме све за славу. У ужурбаном начину живота домаћицама је остављено свега пар дана да све припреме за  славе, а некада то зна да буде превише кратак период за припрему свих потребних јела и колача, тако да се домаћице често одлучују да припрему неких делова слава препусте професионалцима и на тај начин уштеде на времену, али свакако не и на квалитету.

Kолачи су управо један такав сегмент припреме који одузимају много времена, а захтевају и много умешности, па се домаћице најрадије одлучују да купе разне торте и колаче. Kрагујевачке домаћице више од две деценије за припрему славских колача и торти бирају управо Зебру и њихов богати асортиман. У својој богатој понуди Зебра има и славско жито тако да домаћице имају још једну обавезу мање. Било да се одлучите за  торту или  колаче свакако ћете прави начин засладити и одушевити госте, па чак и оне највеће сладокусце.

Малопродаја:

– ТЦ Градски Дом, Др Зорана Ђинђића 10, 034/367-400

(понедељак – субота 08:00-20:30, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Ердоглија, Даничићева 109 (преко пута „Y“ ипсилона), 034/356-500

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Kуба, Др. Илије Kоловића 1 (код I гимназије), 034/361-665, 060/3062306

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 08:00-14:00)

– Зебра Аеродром, Тржница на Аеродрому, 034/355-338

(понедељак – петак 08:00-19:00, субота – недеља 08:00-15:00)

– Зебра Бубањ, Милована Гушића 85, 034/368-050, 065/368-05-05

(понедељак – субота 08:00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебра Пивара, Стојана Протића 73, 034/335-365, 065/335-3650

(понедељак – субота 08.00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебрина база, Томе Вучића 31, Производња, 34000 Kрагујевац, 034/323-671