Породична слава поред Божића и Ускрса преставља најважније празнике међу Србима која се празнује у кругу породице са високим тоном свећаности. Још једна од битних прослава јесте и заветина, односно литије, која престравља сеоску славу, а која своје корене најчешће вуче из предхришћанстог пориода. Разлика између заветина и литија је често веома мала тако да се у неким местима потпуно и заборавља шта се зашто прославља.

Сеоска слава, односно градска славе се празнује у част свеца заштитника града, села, а сама реч „заветина“ наводи на помисао да је празник настао у вези са неким заветом. Суочени са неком катастрофом или несрећом која је задесила село, град (епидемија људи или стоке, град, поплава) мештани су се обраћали неком свецу за помоћ заветујући му се да ће празновати његов дан ако услиши њихове молитве и то су чинили сваке године.

Јун је месец са великим бројем завета и литија, током којих се организују поворке крстоноша. У селима ове поворке обилазе поља и записе, стара и света стабла, очувана у великом броју и до данашњих дана. Литије у градовима полазе од цркве и пролазе најглавнијим улицама и крај најзначајнијих градских историјских и верских обележја. У неким крајевима Србије очуване су и обредне девојачке поворке краљица, чији корени сежу у словенску прадавнину.

За разлику од крсних слава, односно породицне славе која своје порекло има у култу предака једног рода или породице, заветина је намењена стимулисању или ограничењу природних појава за добробит људи. Она представља свечаност свих становници једног места и његове територије без обзира на родовску или породичну припадност.

Обичаји и традиција упучују са се заветине и литије, за разлику од крисних слава, прослављају током топлијих месеци, са изузето богатом трпезом али без најважнијих елемената породичне славе као што су свећа, колач и жито.

Празнична трпеза током литија и заветина најчешће је мрсна и богата разним домаћим спечијалитетима, међу којима су и неизоставни слаткиши. Како су месеци у којима се празнују заветине и литије најћешће касно пролећни и летњи месеци током којих летње температуре умеју да буду веома високе велики број домаћица одлуцује се да посластице за ове прославе наручи и купи у некој од посластичарница. Велики број домаћица из Крагујевца и околине своје поврење када су посластице у питању поклањау управо Зебри.

Zebra Sweets – тријумф маште над стварношћу!

Малопродаја:

– ТЦ Градски Дом, Др Зорана Ђинђића 10, 034/367-400

(понедељак – субота 08:00-20:30, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Ердоглија, Даничићева 109 (преко пута „Y“ ипсилона), 034/356-500

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Kуба, Др. Илије Коловића 1 (код И гимназије), 034/361-665 (понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 08:00-14:00)

– Зебра Аеродром, Тржница на Аеродрому, 034/355-338

(понедељак – петак 08:00-19:00, субота – недеља 08:00-15:00)

– Зебра Бубањ, Милована Гушића 85, 034/368-050 (понедељак – субота 08:00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебра Пивара, Стојана Протића 73, 034/335-365 (понедељак – субота 08.00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– ЗЕБРА Рода, Саве Ковачевића 48а, 034/330-700 (сваким даном 8:00-22:00)

– Зебрина база, Томе Вучића 31, Производња, 34000 Крагујевац, 034/323-671

Пратите нас и на Инстаграму:

https://www.instagram.com/zebra_sweets