Српска православна црква и верници у суботу 20. јануара славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордану.

После Никољдана и Ђурђевдана ово је светитељ који се код Срба највише поштује и слави. Јован је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски хранећи се биљем и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке.

Празник Свети Јован Крститељ ког 20. јануара слави Српска православна црква, посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Свети Јован Крститељ био је претеча Христов, а његово рођење је, према речима Светог писма, било чудесно. Његови родитељи, Захарије и Јелисавета, већ су били у позним годинама и нису имали децу.

Захарије је био свештеник, а према речима Светог писма, анђео му је објавио да ће Јелисавета зачети и родити му сина. Захарија није поверовао у први мах, и због тога је изгубио моћ говора. Касније, када је Јелисавета родила, Захарија је и даље био нем, а на дан обрезања десило се ново чудо.

Пошто се скупила родбина да одреди име, Захарије је на таблици „Јован му је име“ и тог тренутка је проговорио. Глас о овом чуду се брзо пренео, а то није одговарало озлоглашеном цару Ироду. Он је наредио да убију Захарија и његовог сина Јована, али су успели делимично у намери.

Припрема слава некада је представљала огроман проблем како младим домаћицама, тако и оним искуснијим јер није постојао толики избор намирница. Данас, када је све на дохват руке од декорације до разних врста предјел и колача, јавља се други проблем да домаћице немају времена да припреме све за славу. У ужурбаном начину живота домаћицама је остављено свега пар дана да све припреме за  славе, а некада то зна да буде превише кратак период за припрему свих потребних јела и колача, тако да се домаћице често одлучују да припрему неких делова слава препусте професионалцима и на тај начин уштеде на времену, али свакако не и на квалитету.

Kолачи су управо један такав сегмент припреме који одузимају много времена, а захтевају и много умешности, па се домаћице најрадије одлучују да купе разне торте и колаче. Kрагујевачке домаћице више од две деценије за припрему славских колача и торти бирају управо Зебру и њихов богати асортиман. У својој богатој понуди Зебра има и славско жито тако да домаћице имају још једну обавезу мање. Било да се одлучите за посну торту или посне колаче свакако ћете прави начин засладити и одушевити госте, па чак и оне највеће сладокусце.

Малопродаја:

– ТЦ Градски Дом, Др Зорана Ђинђића 10, 034/367-400

(понедељак – субота 08:00-20:30, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Ердоглија, Даничићева 109 (преко пута „Y“ ипсилона), 034/356-500

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 10:00-15:00)

– Зебра Kуба, Др. Илије Kоловића 1 (код I гимназије), 034/361-665, 060/3062306

(понедељак – субота 08:00-20:00, недеља 08:00-14:00)

– Зебра Аеродром, Тржница на Аеродрому, 034/355-338

(понедељак – петак 08:00-19:00, субота – недеља 08:00-15:00)

– Зебра Бубањ, Милована Гушића 85, 034/368-050, 065/368-05-05

(понедељак – субота 08:00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебра Пивара, Стојана Протића 73, 034/335-365, 065/335-3650

(понедељак – субота 08.00 – 20:00, недеља 08:00 – 14:00)

– Зебрина база, Томе Вучића 31, Производња, 34000 Kрагујевац, 034/323-671